Božija osuda Moavove oholosti
29
Za Moavov smo ponos čuli, za ponos veliki, za njegovu oholost, za njegovu osornost i hvalisanje, i za gordost njegovog srca.
30
„Znam ja – govori Gospod – obest njegovu. Lažno je njegovo hvalisanje i lažima ništa neće da postigne.
31
Kukam zato za Moavom, plačem za svima njima, Moavcima. Ječim za ljudima u Kir-Eresu.
32
Plakaću za tobom više, lozo sivamska, nego što sam plakao za Jazirom. Mladice tvoje su bile pružene do mora, sve do mora jazirskog. A sada se na tvoje, tek pristiglo letnje voće, i na berbu tvoju, ustremio zatirač.
33
Nestali su radost i veselje iz voćnjaka i iz zemlje moavske. Učinio sam da nestane vina iz kaca, da gazilac ne gazi grožđe u kaci radujući se. Biće vriske, ali ne od radosti.
34
Od Esevona do Elealije i Jase se čuje naricanje, viču od Soara do Oronajima i Eglat-Selisija jer su se isušile vode nimrimske.
35
Istrebiću u Moavu – govori Gospod – onog što žrtvuje po uzvišicama i onog koji kadi svojim bogovima.
36
Za Moavom kao frula jeca srce moje. Za ljudima Kir-Eresa kao frula jeca srce moje, zato što je nastradalo ono što su stekli.
37
Sve su glave ogolele i sve brade obrijane. Sve su ruke izbrazdane, a kostret je na bedrima.
38
Na svim krovovima Moava i na njegovim trgovima samo žalopojke, jer sam skršio Moav kao krčag koji niko neće – govori Gospod.“
39
Žaliće: „O, kako je skršen! Kako je Moav okrenuo glavu jer je posramljen. Postao je Moav priča za podsmeh i užasavanje svim mestima unaokolo.“
Settings