Jeremija 12:7-17
7
Dom sam svoj napustio i svoje nasledstvo ostavio. Voljenu sam svoju predao u ruke njenih neprijatelja.
8
A sada je moje nasledstvo kao lav u šumi što na mene rikom riče. I zato ga mrzim.
9
Je lʼ nasledstvo moje pirgava ptica grabljivica? Lešinari, sjatite se na nju svud unaokolo! Idite, sakupite sve životinje na polje, dovedite ih na hranu.
10
Mnogi su pastiri izlomili moj vinograd i izgazili moj deo. Pretvorili su moj mili deo u golu pustinju.
11
Da, pretvorili su je u pustinju i sada preda mnom opustošena tuguje. U pustaru je pretvorena zemlja i to nikoga ne potresa.
12
Preko pustinjskih ogolelih visova došli su zatirači, jer Gospodnji mač satire s kraja na kraj zemlje i nema mira ni za koga.
13
Sejaće pšenicu, a trnje će žeti. Iznuriše se, a nikakve koristi. Stidite se svojih uroda zbog Gospodnjeg plamtećeg gneva!
14
Ovako kaže Gospod svim mojim zlim susedima koji napadaju zemlju koju sam dao mom narodu Izrailju u nasledstvo: evo, počupaću ih iz njihove zemlje, a iz njihove ću sredine da iščupam Judin dom.
15
A kada ih iščupam, vratiću se da im se smilujem i dovedem svakog na njegovo nasledstvo i svakog na njegovu zemlju.
16
I ako se istinski nauče putevima moga naroda, da se zaklinju mojim imenom – ’Tako nam živog Gospoda’ – onako kako su oni moj narod naučili da se kunu Valom, naseliće se usred mog naroda.
17
Ali ako ne poslušaju, ja ću da iščupam taj narod, da iščupam i da zatrem – govori Gospod.“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.