Jezekilj 31:3-17
3
Pogledaj Asiriju! Ona je bila kao kedar na Livanu: divnih grana, senovite krošnje. Rastom je bio veoma visok, među oblake vrh mu se vinuo.
4
Vode su mu dale da poraste, dubinske su ga vode uzdigle. Oko stabla su mu tekle reke, potoke je svoje odaslao da napaja sve poljsko drveće.
5
Stoga je visinom nadvisio sve poljsko drveće, mnoge su mu grane izrasle, u dužinu su mu ogranci otišli, od obilnih se voda razgranali.
6
U njegovim granama gnezdile su se sve ptice nebeske, ispod njegovih grana rađale se sve poljske zveri, a u njegovom hladu sedeli svi veliki narodi.
7
Divan je bio u svojoj veličini i dužini svojih grana, jer mu je koren bio kraj obilnih voda.
8
Kedrovi u Božijem vrtu nisu mogli da se mere s njim, čempresi nisu bili ravni njegovim granama, platani nisu mogli da se porede s njegovim granama; nijedno drvo u Božijem vrtu nije mu bilo ravno po lepoti.
9
Podario sam mu lepotu – mnoge grane – pa su mu zavidela sva drveta edenska u Božijem vrtu.
10
Zato govori Gospod Bog: zato što se uzdigao svojim rastom, i digao svoj vrh među oblake, i poneo se u srcu zbog svoje visine,
11
predaću ga u ruke najsilnijem među narodima, da postupa s njim prema njegovoj opakosti. Zato sam ga proterao.
12
Posekli su ga stranci, najokrutniji među narodima, i ostavili ga. Sve su mu grane popadale po gorama i po svim dolinama, ogranci mu leže slomljeni po svim klisurama zemlje. Svi su narodi zemaljski otišli iz njegovog hlada i napustili ga.
13
Na njegovom oborenom stablu gnezde se sve ptice nebeske, a među njegovim granama borave sve zveri poljske.
14
To je zbog toga da se nijedno drvo kraj vode ne ponosi svojom visinom, i ne diže svoj vrh među oblake, i da nijedno navodnjavano drvo svojom visinom ne dosegne do njih. Jer svi su oni na smrt osuđeni, bačeni u najniže krajeve zemlje među sinove ljudske, s onima što silaze u raku.
15
Govori Gospod Bog: onoga dana kad je kedar sišao u Svet mrtvih, upriličih tugovanje; radi njega sam bezdan pokrio i reke njegove zaustavio, te stadoše silne vode. Zbog njega sam Livan u žalost zavio, zbog njega se sve poljsko drveće osušilo.
16
Od praska njegovog pada sam potresao sve narode kada sam ga survao u Svet mrtvih, s onima što silaze u raku. Tada se sve drveće edensko, najprobranije i najbolje na Livanu, sve što vodu prima, utešilo u najdubljim delovima pod zemljom.
17
U Svet mrtvih siđoše i oni što su pali od mača, mišica njegova, i oni koji su sedeli pod njegovim hladom.
Settings