Prva tužbalica: Božiji sud nad faraonom
1
U dvanaestoj godini, dvanaestog meseca, prvog dana u mesecu, dođe mi reč Gospodnja:
2
„Sine čovečiji, ispevaj tužbalicu za faraonom, egipatskim carem, i reci mu: ’Ti što smatraš sebe lavićem naroda! Ti si kao neman u moru, haraš u svojim rekama, nogama vodu talasaš, i reke njihove mutiš!
3
Govori Gospod Bog: Razapeću svoju mrežu preko tebe sa zborom mnogih naroda; oni će te izvući u mojoj mreži.
4
Ostaviću te na zemlji, baciću te na poljanu, daću te pticama nebeskim, i sve divlje zveri na zemlji tobom ću nasititi.
5
Telo ću ti razbacati po gorama, ispuniću doline ostacima tvojim.
6
Natopiću zemlju krvlju tvojom isteklom, rečna će korita biti puna tvoga mesa.
7
A kad te ugasim, zastreću nebesa, i pomračiti zvezde njihove. Sunce ću prekriti oblacima, a mesec neće više davati svoju svetlost.
8
Pomračiću nad tobom sva sjajna svetlila, i prekriti tamom tvoju zemlju – govori Gospod Bog.
9
Ispuniću brigom srca mnogih naroda, kad donesem tvoje izlomljene ostatke među narode, u zemlje koje ne poznaješ.
10
Užasom ću ispuniti mnoge narode, a njihovi će se carevi zgražati nad tobom, kad zavitlam svojim mačem pred njima. U dan tvog pada svaki će čovek sve vreme strahovati za svoj život.
11
Jer govori Gospod Bog: Mač vavilonskog cara će te sustići.
12
Tvoje ću mnoštvo pobiti mačevima moćnih – najokrutnijima među svim narodima. Oni će uništiti ponos Egiptu i istrebiti sve njegovo mnoštvo.
13
Ja ću pobiti svu njegovu stoku kraj obilnih voda. Ljudska ih noga više neće mutiti, niti će ih mutiti životinjski papak.
14
Tada ću umiriti njihove vode, i učiniti da njihove reke teku kao ulje – govori Gospod Bog.
15
Kad opustošim zemlju egipatsku i kad zemlja ostane bez ičega u njoj, kada udarim sve njegove stanovnike, tada će znati da sam ja Gospod.’
16
Ovo je tužbalica koja će se naricati. Ćerke naroda će je naricati; naricaće je za Egiptom i za svim njegovim mnoštvom – govori Gospod Bog.“
Settings