2. Carevima 4:8-32
8
Jednog dana je Jelisej prolazio kroz Sunem. Tamo je živela jedna bogata žena, koja ga je molila da jede kod nje. I tako, kad god je prolazio, svraćao bi tamo na obed.
9
Ona reče svom mužu: „Evo, znam da je čovek koji stalno prolazi ovuda sveti Božiji čovek.
10
Hajde da mu napravimo malu sobu na krovu, i da mu namestimo ležaj, sto, stolicu, i svećnjak, da se smesti tamo kad god svrati kod nas.“
11
Jednog dana kad je došao, otišao je u gornju sobu i legao tamo.
12
On reče svome sluzi Gijeziju: „Pozovi onu Sunamku.“ Kad ju je pozvao, ona je stala pred njega.
13
Tada mu reče: „Evo, bacila si se u toliku brigu zbog nas. Šta da učinimo za tebe? Hoćeš li da se zauzmemo za tebe kod cara, ili zapovednika vojske?“ Ona odgovori: „Živim među svojim narodom.“
14
Jelisej upita: „Šta bi moglo da se učini za nju?“ Gijezije reče: „Ona nema sina, a muž joj je star.“
15
Jelisej reče: „Pozovi je.“ Kad ju je pozvao, stala je na vrata.
16
Tada joj je rekao: „Dogodine u ovo vreme držaćeš sina u naručju.“ Ona reče: „Neka moj gospodar, čovek Božiji, ne zavarava svoju sluškinju.“
17
Ipak, žena je zatrudnela i rodila sina dogodine u to vreme, kao što joj je Jelisej rekao.
18
Dete je poraslo. Jednog dana je otišao svome ocu sa žeteocima.
19
Tada se požalio svome ocu: „Moja glava, moja glava!“ Otac je rekao jednom momku: „Odnesi ga njegovoj majci.“
20
On ga je poneo i doneo ga njegovoj majci. On je sedeo u njenom krilu do podneva, a zatim je umro.
21
Tada je otišla i položila ga na krevet čoveka Božijeg. Zatim je zatvorila vrata za sobom i izašla.
22
Onda je pozvala svoga muža i rekla: „Pošalji mi, molim te, jednog momka i jednog magarca, da brzo odem kod čoveka Božijeg i da se vratim.“
23
On je upita: „Zašto danas hoćeš da ideš kod njega? Nije ni mladina, ni subota.“ Ona reče: „Sve je u redu.“
24
Kad je osedlala magarca, rekla je momku: „Povedi, i kreći! Ne usporavaj radi mene, osim ako ti kažem.“
25
Ona ode i dođe k čoveku Božijem na goru Karmil. Kad ju je čovek Božiji video izdaleka, rekao je svome sluzi Gijeziju: „Eno one Sunamke!
26
Požuri joj sad u susret i pitaj je: ’Jesi li dobro? Da li ti je muž dobro? Da li ti je dete zdravo?’“ Ona reče: „Sve je u redu.“
27
Kad je došla k čoveku Božijem na goru, uhvatila se za njegove noge. Gijezije priđe da je odmakne, ali mu čovek Božiji reče: „Pusti je, jer joj je duša ogorčena, a Gospod je to sakrio od mene; nije mi rekao.“
28
Ona reče: „Jesam li tražila sina od moga gospodara? Zar ti nisam rekla: ’Ne obmanjuj me!’?“
29
Jelisej reče Gijeziju: „Opaši se, uzmi moj štap i idi. Ako te neko sretne, ne pozdravljaj ga, a ako te neko pozdravi, ne odgovaraj mu. Zatim stavi moj štap dečaku na lice.“
30
Dečakova majka reče: „Živoga mi Gospoda i tvoga mi života, neću te ostaviti.“ Tako on ustane i pođe za njom.
31
A Gijezije pođe ispred njih i stavi štap na dečakovo lice, ali nije bilo ni glasa, ni znaka života. On se vrati. Kad se sreo s Jelisejem rekao mu je: „Dečak se nije probudio.“
32
Jelisej uđe u kuću, a ono, na njegovoj postelji leži mrtav dečak.
Settings