Srpski

Isaija57

Smrt pravednika

1
Pravednik gine i nikoga to ne uzbuđuje. I smerni ljudi bivaju odvođeni i niko ne razabire da pravednik biva odveden pred zlo,
2
da uđe u mir. Počivaju na ležajima svojim ko je išao ispravno.

Izrailjevo idolopoklonstvo i duhovna preljuba

3
„A sad se primaknite amo, sinovi gatarini, potomstvo preljubničko, smrdljivo.
4
Nad kim se šegačite? Nad kim se bekeljite? Plazite jezik? Niste li vi deca buntovna, potomstvo lažljivaca,
5
koji se uspaljuju među hrastovima, pod svakim drvetom zelenim, žrtvujući decu po dolinama, pod kamenim raselinama?“
6
„Na vododerini tvoja je raka. One, one su tvoji međaši. Upravo njima izlivaš žrtve nalivne, spaljuješ žitnu žrtvu. Zar one da mi se svide?
7
Na goru visoku i uzdignutu svoj si ležaj postavila, pa si se tamo popela da kolješ žrtvu zaklanicu.
8
Uz vrata i dovratke svoj si zapis postavila. Daleko od mene si razotkrila i na visine ležaj svoj namestila, te se pogađala sa onima koje voliš da legneš s njima, da osetiš snagu.
9
I hodočastiš caru u pomazanju, i umnožavaš svoja mira; i poslala si svoje izvestioce izdaleka i spustila do Sveta mrtvih.
10
Iznurila si sebe mnogim putovanjima svojim. Nisi rekla: ’To je taština!’ Stekla si jakost novu, zato oslabila nisi.
11
Pa koga si se uplašila i pobojala, te si slagala? I nisi se mene setila, nisi sebi na srce stavila. Nisam li ja ćutao i od veka, pa se mene pobojala nisi?
12
Ja ću objaviti tvoju pravdu, i dela ti tvoja koristiti neće.
13
Kad zavičeš, neka te izvedu čete tvoje. A sve njih će vetar odneti, taština uzeti. Međutim, koji se u mene uzdaju zemlju će baštiniti i moju svetu goru posedovati.“

Gospod obećava isceljenje i utehu

14
Tada će se govoriti: „Nasipajte! Nasipajte! Put poravnajte! Mom narodu smetnje s puta uklonite!“
15
Jer govori Višnji i Uzdignuti, nastanjeni trajno, a ime mu je Svetitelj: „Moj stan je uzvišenost i svetinja, a sa skrušenim sam i s duhom poniženim, da oživim poniženima duh, da oživim skrušenima srce.
16
Jer se neću prepirati doveka, niti ću se ljutiti neprestano, jer bi ispred lica mojega oslabio duh i duše koje sam sazdao.
17
Krivica njegova je grabež. Zato sam se naljutio, i zato ga udario, i u ljutini se sakrio; a on je otišao odmetnički, kako ga srce njegovo odvuče.
18
Puteve njegove sam video. I izlečiću ga i dovesti, i umiriću srce onih koji ga teše i koji s njim tuguju.
19
Stvaram reči usnama da progovore: Mir! Mir udaljenome i bliskome – govori Gospod, i njega ću izlečiti.

Nema mira zlima

20
A opaki su kao more ustalasalo, što se uspokojiti ne može, i iz voda svojih istalasava mulj i blato.
21
Nema mira opakima – govori Bog moj.
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options