4. Mojsijeva 14:22-45
22
ni jedan od ljudi koji su videli moju slavu i znakove koje sam učinio u Egiptu i u pustinji, a koji su me iskušavali deset puta i bili neposlušni mome glasu,
23
neće videti zemlju koju sam uz zakletvu obećao njihovim ocima. Ni jedan od tih što su me prezreli neće je videti.
24
A svoga slugu Haleva – zato što je drugačijeg duha i zato što se potpuno pouzdao u mene – njega ću odvesti u zemlju u koju je otišao, i njegovi će je potomci dobiti u posed.
25
Pošto Amaličani i Hananci žive u dolini, sutra se vratite i idite u pustinju prema Crvenom moru.“
26
Zatim Gospod reče Mojsiju i Aronu:
27
„Dokle će ova opaka zajednica da gunđa protiv mene? Čuo sam prigovore Izrailjaca, koji gunđaju protiv mene.
28
Reci im: ’Tako mi moga života – govori Gospod – učiniću vam ono što ste mi rekli na moje uši.
29
Vaša će mrtva tela popadati po ovoj pustinji, svi vi koji ste uvedeni u razne popise, od dvadeset godina pa naviše, vi koji ste gunđali protiv mene;
30
ni jedan od vas neće ući u zemlju za koju sam se uz podignutu ruku zakleo da ću vas naseliti u njoj, osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa, sina Navinovog.
31
Ipak, vašu decu, za koju ste rekli da će postati roblje, njih ću uvesti da upoznaju zemlju koju ste vi prezreli.
32
A vaša mrtva tela će popadati po ovoj pustinji.
33
Vaša deca će biti pastiri u pustinji četrdeset godina i ispaštati zbog vašeg neverstva, dok vaša tela do poslednjeg ne propadaju mrtva u pustinji.
34
Ispaštaćete svoje krivice četrdeset godina, prema broju dana – četrdeset dana tokom kojih ste izviđali zemlju, za svaki dan po godinu. Tako ćete znati šta znači protiviti mi se.’
35
To sam ja, Gospod, rekao, i ja ću to jamačno učiniti svoj ovoj opakoj zajednici koja se urotila protiv mene. U ovoj pustinji će skončati; tu će pomreti.
36
A ljudi koje je Mojsije poslao da izvide zemlju, i koji su se vratili i izazvali svu zajednicu da gunđa protiv njega donevši nepovoljan izveštaj o zemlji,
37
isti ti ljudi koji su doneli nepovoljan izveštaj o zemlji, pomrli su od pošasti pred Gospodom.
38
Od tih ljudi koji su išli da izvide zemlju, preživeli su samo Isus, sin Navinov, i Halev, sin Jefonijin.“
39
Kad je Mojsije izgovorio ove reči svem izrailjskom narodu, narod se veoma ožalostio.
40
Ali u rano jutro oni ustanu i počnu da se penju na vrh gorja, govoreći: „Zgrešili smo, ali evo, idemo na mesto o kome je Gospod govorio.“
41
Mojsije im reče: „Zašto prestupate zapovest Gospodnju? To neće uspeti.
42
Ne penjite se, jer Gospod nije među vama; inače ćete biti potučeni od svojih neprijatelja!
43
Naime, ispred vas su Amaličani i Hananci, pa ćete izginuti od mača. Odvratili ste se od Gospoda, i zato Gospod neće biti s vama.“
44
Ali oni prkosno nastaviše da se penju na vrh gorja, iako ni Mojsije, ni Kovčeg Gospodnjeg saveza, nisu pošli iz tabora.
45
Tada su sišli Amaličani i Hananci koji su živeli u gorju, i potukli ih, goneći ih sve do Orme.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings