Zahtev za mesom i Mojsijev očaj
4
Ali svetinu među njima je spopala žudnja, pa su Izrailjci ponovo počeli da jadikuju i govore: „Ko će nas nahraniti mesom?
5
Sećamo se kako smo u Egiptu zabadava jeli ribu, pa krastavce, dinje, praziluk, i crni i beli luk.
6
Sada nam je duša u nosu, a ništa drugo ne vidimo osim ove mane!“
7
Mana je bila kao zrno korijandra, a izgledala je kao bdelijum.
8
Narod je išao okolo i kupio je, a zatim su je mleli na žrvnjima, ili je mrvili u avanu, i kuvali u loncu. Od toga su pravili kolače, koji su imali ukus uljanih kolača.
9
Kada bi u toku noći rosa pala na tabor, na nju bi pala mana.
10
Mojsije je čuo da narod jadikuje – svaka porodica na ulazu svog šatora. Tada se Gospod silno razgnevio, a Mojsije se ozlovoljio.
11
Mojsije reče Gospodu: „Zašto zlopatiš svoga slugu? Zašto mi nisi iskazao naklonost, nego si natovario na mene teret sveg ovog naroda?
12
Jesam li ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, kad mi kažeš: ’Nosi ih u svome naručju, kao što dojilja nosi odojče’, u zemlju koju si uz zakletvu obećao njihovim precima?
13
Odakle mi meso za sav ovaj narod, jer mi vape govoreći: ’Daj nam meso da jedemo!’?
14
Ne mogu sam da nosim sav ovaj narod, jer je to preteško za mene.
15
Ako ćeš ovako da postupaš sa mnom, bolje je da me odmah ubiješ. A ako sam stekao naklonost pred tobom, ne daj da gledam svoju muku.“
Settings