Odbacivanje u Nazaretu
16
Došao je i u Nazaret, gde je odrastao. U subotu, po svom običaju, ode u sinagogu. Ustao je da čita iz Svetog pisma.
17
Dali su mu Knjigu proroka Isaije. On razvije svitak i nađe mesto gde piše:
18
„Duh je Gospodnji nada mnom; on me je pomazao da javim Radosnu vest poniznima. On me posla da navestim sužnjima oslobođenje, a slepima povratak vida, da oslobodim potlačene
19
i da najavim godinu pomilovanja Gospodnjeg.“
20
Onda je zamotao svitak knjige, vratio je poslužitelju i seo. Oči sviju u sinagogi bile su uprte u njega.
21
Zatim reče pred svima: „Danas su se, na vaše uši, ispunile ove reči Pisma.“
22
Svi su potvrđivali i divili se umilnim rečima koje su silazile sa njegovih usana. Govorili su: „Nije li on Josifov sin?“
23
A Isus im reče: „Vi ćete mi svakako reći ovu poslovicu: ’Lekaru, izleči samoga sebe. Učini i ovde u svom zavičaju čuda za koja smo čuli da si ih učinio u Kafarnaumu.’“
24
Isus nastavi: „Zaista vam kažem: nijedan prorok se nije proslavio u svom zavičaju.
25
Budite uvereni da je bilo mnogo udovica u vreme proroka Ilije u Izrailju, kad nebo nije davalo kišu tri godine i šest meseci i kad je nastala glad u celoj zemlji.
26
Ipak, Bog je poslao Iliju samo udovici u Sarepti sidonskoj.
27
A u vreme proroka Jeliseja bilo je u Izrailju mnogo gubavaca, ali nijedan nije bio izlečen od gube, osim Namana Sirca.“
28
Svi u sinagogi uskipeše od besa na ove reči.
29
Onda se podignu i odvedu ga izvan grada do ruba brda na kome je njihov grad sagrađen, s namerom da ga bace dole.
30
Ali Isus prođe između njih i ode.
Settings