Prorokov duboki lični jad
1
Ja sam čovek koji je upoznao bedu; iskusio sam kako Bog kažnjava.
2
Mene odvede, mene primora; hodam bez svetlosti, a tmina sve gušća.
3
Lično mene on bije i tuče, njegovi udarci ne prestaju.
4
Meso mi se cepa, koža mi puca; on lomi kosti moje.
5
U ropski me jaram upregao, teškoće je na mene navalio,
6
naterao da živim u tmini, mrtvac zatvoren doveka.
7
Zazida me, izlaza mi nema; ja sam sužanj s teškim okovima.
8
Vičem, vapim da mi on pomogne, ali on mi molitvu odbija.
9
Tesanim kamenom me je zazidao, na sve strane zakrčio drumove, puteve.
10
Kao medved na me vreba, kao lav se na me baca.
11
Po bespuću goni me i komada, ostavlja me da bih tamo umro.
12
Zapinje luk svoj i gađa, kao da sam ja meta njegovih strela.
13
U nutrinu strele mi je sasuo, u moje telo duboko ih zario.
14
Narod mi se vazda podsmeva, za porugu služim svima.
15
On gorčinom mene hrani, pelenom me on napaja.
16
Tera me da grizem kamen i zube moje lomi; u pepeo mene zakopava.
17
Zaboravih šta je mir i zdravlje, više ne znam šta je život dobri.
18
Nema meni još mnogo življenja, iščezla je moja nada u Gospoda.
19
Mislim na svoje muke i potucanja, to mi je slično pelenu, slično otrovu.
20
Mislim na to bez prestanka, duša moja sahne u meni.
Settings