Božiji žestoki gnev uništava Sion
1
Kada se Gospod razgnevio, ćerku je sionsku u tamu zavio. Sjajni grad svetlosti nebeske, u ruševine pretvori zemaljske. Slavni Dom, diku Izrailjevu, on napusti u dan gneva svoga.
2
Gospod je satro bez milosti, sva sela u Jakovljevoj zemlji. Kad se razgnevio, on je razorio sve tvrđave što drže Judejci; sa zemljom je sravnio i prokleo carstvo i njegove glavare.
3
U raspaljenoj svojoj jarosti, svu moć izrailjsku on je skrhao. Kad je neprijatelj nasrnuo, desnicu svoju Bog nam je uskratio. Kao oganj planuo je u Jakovu, oko sebe sve je popalio.
4
Kao neprijatelj luk je svoj zategao, kao dušman je navalio, ubijao sve što nam je oku drago, sve čemu se radovasmo. Na šatore ćerke sionske sasu svoju srdžbu raspaljenu.
5
Gospod je kao neprijatelj postao: Izrailjev narod razorio, sve njegove dvore porušio, sve tvrđave njemu razorio; Judinom narodu umnožio je jade, nagomilao jecanje i uzdisaje.
6
Senicu je rasturio u komade, razorio mesto za službe Božije. Na Sionu Gospod u zaborav baci i praznik i subotu; razgnevio se i prezreo i cara i sveštenika.
7
Gospod je svoj žrtvenik odbacio, Svetilište svoje je oskrnavio; predao u ruke dušmanske da ruše bedeme i dvore, da urlaju po Gospodnjem Domu, gde mi nekad praznovasmo.
8
Gospod je odlučio da ruši, da popadaju zidovi ćerke sionske; odredio je meru rušenja i nije se ustezala ruka njegova. Spoljni zidovi, drugi red zidova, oronuli tužno leže.
9
Vratnice su spaljene i polomljene, on im je zdrobio reze i grede. Car i knezovi su u progonstvu, nema nikog da nas uči Zakonu, niti se javljaju viđenja, dar Gospodnji prorocima.
Settings