Ispovest i molitva za pravdu
18
Gospod me je pravedno kaznio, jer njegovu reč nisam poslušao. O, čujte me, odasvud narodi, jade moje gledajte, vidite; devojke moje, mladiće moje, u progonstvo oteraše.
19
Pozvah svoje saveznike, a oni mi pomoć uskratiše. Sveštenici moji i starešine po gradskim ulicama pomreše, a samo su hranu tražili ne bi li u životu ostali.
20
Na moj ropac pogledaj, Gospode, na izmučenost duše moje. U grudima srce mi se grči, žalostan sam zbog svoga prkosa. Po ulicama sinove moje ubijaju, a unutra, po kućama, smrt kosi.
21
Kako cvilim, čuj me. Nema nikog da me uteši. Za moju nesreću dušmani su čuli, te likuju zato što si mi je ti poslao. Daj da i meni svane! Neka slično meni i dušmani pate.
22
Prokuni njihove opačine sve, računaj im zlo za zlo; mene si već za grehe kaznio, i njih kazni tako. Samo ječim ja u jadu sada, u mom je srcu tuga.
Settings