Jerusalim se obraća svetu
12
Pogledajte me, svi što prolazite – grad dovikuje tužno – Ima li bola sličnog ovom bolu što pogodi mene? Kako me je Gospod udario u dan kad se na me razgnevio.
13
Poslao je oganj sa visine, razgore ga po mojim kostima. Razapeo mrežu ispred mojih nogu i na zemlju oborio. Ucvilio me je i ožalostio u mukama za sva vremena.
14
Sve moje grehe na mene navalio, rukom ih svojom u breme svezao, na moj ga je vrat natovario. Oslabih od ovog tereta. Gospod me je predao mojim dušmanima, ja im se pak ne mogu suprotstaviti.
15
Svim mojim junacima Gospod se narugao. Digao je ratnike protiv mene, da pobije moje uzdanice mlade. Kao grožđe u muljari izgazio je Gospod lepu zemlju Judinu.
16
Zato iz mojih očiju kao potok liju suze. Utešiti ne može me niko; ohrabriti ne može me niko. Sinovi su moji pobeđeni, neprijatelj ništa narodu ne ostavi.
17
Sion ruke svoje pruža, ali pomoć niko mu ne pruža. Gospod posta protivnik narodu Jakovljevu, sa svih strana navaljuju tlačitelji; s Jerusalimom postupaju kao da je gadost među njima.
Settings