Trajna pustoš i konačna opomena
39
Zato će u njemu boraviti zveri pustinjske sa hijenama, i nojevi će se nastaniti. On doveka neće biti naseljen, od kolena do kolena biće nenastanjen.
40
Kao kad je Bog opustošio Sodomu i Gomoru i okolne gradove – govori Gospod – tamo niko prebivati neće, neće biti potomaka ljudi.
41
Gle, narod dolazi sa severa! Veliki narod i carevi mnogi biće podignuti iz najdaljih zemljinih krajeva.
42
Oni drže luk i koplje. Okrutni su i nemilosrdni, a glas im huči kao more. Jašu konje spremni kao ratnik protiv tebe, ćerko vavilonska.
43
Čuo je o njima glas car Vavilona i ruke su mu klonule, obuzeli su ga zebnja i bol kao porodilju.
44
Gle, kao lav što skače iz jordanskog čestara na pašnjak plodan, ja ću ih poterati odatle u trenu. I ko god da je izabrani, tu ću ga staviti. Jer, ko je kao ja i ko će protiv mene? Ko je taj pastir koji će izaći pred mene?“
45
Zato čujte namere Gospodnje što ih je za Vavilon namerio, i njegove naume što je za zemlju haldejsku naumio: stvarno će odvući najmlađe iz stada, opustošiće stvarno zbog njih pašnjak njihov.
46
Od povika „Osvojen je Vavilon“ potrešće se zemlja i vapaj će se čuti među narodima.
Settings