Jeremija 17:1-11
1
Judin je greh zapisan gvozdenim perom, urezan dijamantskim šiljkom na ploču njihovog srca i na rogove vaših žrtvenika.
2
Deca njihova razmišljaju o njihovim žrtvenicima i Aštartinim stupovima, pod zelenim drvećem na visokim brdima.
3
A ti što se penješ na planinu u polju: tvoje dobro i sva imanja tvoja dajem kao plen, i tvoje uzvišice za greh po svim tvojim granicama.
4
I ti sam ćeš da izgubiš nasledstvo koje sam ti dao. Učiniću da robuješ svojim neprijateljima u zemlji koju ne znaš, jer si zapalio vatru moga gneva i doveka ona bukti.“
5
Ovako kaže Gospod: „Proklet je čovek u čoveka što se uzda, snagu svoju što u telu traži, a od Gospoda okreće srce svoje!
6
Biće kao grm u pustinji što i ne zna kad mu dobro dođe. Tavoriće u bezvodnoj pustari, u slatini gde niko ne živi.
7
Blagosloven je čovek što se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica!
8
On će biti kao drvo posađeno pored voda, što korenje pruža ka živome toku. Pripeka kad dođe, ono se ne boji; lišće mu zeleno kroz godinu celu. Od suše ne strepi, ploda uvek ima.
9
Srce je varljivo više od sveg drugog. Nepopravljivo je, i ko će ga znati!
10
Ja, Gospod, ispitujem srce, nutrinu proveravam; pa svakome dajem po njegovom putu, a i prema plodu od njegovih dela.
11
Kao jarebica što se leže, ali ne izleže, onaj je što blago nepošteno zgrće: na pola mu života blaga više nema, a on na svome kraju ispada budala.“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.