Isaija 63:7-12
7
Gospodnje ću milosti pominjati, pohvalu Gospodnju prema svemu što nam je uradio Gospod, i dobro umnoženo domu Izrailjevu, što nam ga je uradio po samilosti svojoj po obilju milosti svoje.
8
I rekao je: „Doista su moj narod, sinovi koji neće izneveriti“, pa je njima Spasitelj postao.
9
U svim nevoljama njihovim i on beše u nevolji; anđeo što pred njim stoji ih je spasao. Svojom ljubavlju ih je spasao i sam ih svojim milosrđem otkupio i digao i nosio u sve dane od veka.
10
A oni se sami odmetnuše, Svetog Duha njegovog žalostiše. I on im se preokrenu u neprijatelja; on lično protiv njih zarati.
11
Tad se davnih prisetiše dana, Mojsija, njegovog naroda. Gde je onaj koji im iz mora izvlači pastira za svoje stado? Gde je onaj koji će u njega smestiti svoga Duha Svetoga?
12
Koji je Mojsijevom desnicom upravljao preko svoje mišice slavnosne? Koji vodu pred njima raspoluti da svoje ime večnim učini?
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.