Isaija 16:2-11
2
Slično ptici oteranoj, slično gnezdu rasturenom, biće ćerke moavske na gazovima potoka Arnona.
3
„Daj nam savet! Donesi presudu! Usred podneva senku svoju kao noć rasprostri. Sakrivaj prognanike! Nemoj izdati begunce!
4
Pusti da k tebi uteknu prognanici moavski. Budi njihov zaklon ispred pustošnika; jer tlačitelj je skončao, ugnjetač je nestao, pustošenje je prestalo, gazilac je sa zemlje iščezao.“
5
„I tad će se učvrstiti presto u milosti, i na njemu će stolovati u istini, u šatoru Davidovu, sudija koji zahteva pravednost i vešt je sa pravdom.“
6
Čuli smo za moavsku nadmenost, gordost preveliku; za nadmenost njihovu i oholost njihovu. Isprazno je njihovo hvalisanje.
7
Tako nariče Moav, svi nariču nad Moavom, za koljivom od grožđa iz Kir-Eresa tuguju sasvim slomljeni.
8
Uvenuli su zasadi esevonski, vinogradi sivamski, gospodari nad pucima potrše njegove odabrane lozice. Doprli su do Jazira, zamicali u pustinju; ogranci su im dosezali da pređu more.
9
Zato plačem kao što Jazir oplakuje vinograde sivamske, natapam suzama Esevon i Elealiju; jer nad tvojom berbom i nad tvojom žetvom nestalo je klicanje,
10
veselje i radost. U vinogradima nema cike, ne kliče se od radosti; gazilac ne gazi grožđe u kaci, zatvorio sam podvikivanje.
11
Zato utroba moja za Moavom kao harfa cvili, i potresen sam za Kir-Eresom.
Settings