Sveopšta žalost i bekstvo izbeglica
Prikazan je stih 5 sa okolnim kontekstom.
2
U hram i Devon ona se uspinje na uzvišicu da plače; nad Navavom i nad Medevom nariče narod moavski; a sve su glave ogolele i sve brade obrijane;
3
po ulicama su vrećama zaogrnuti, na njihovim krovovima i po trgovima svi oni nariču i plačući silaze.
4
Esevon i Elealija jauču, glas njihov se čuje do Jase. Zato drhću ratnici moavski, u grču je duša njihova.
5
Zato jeca srce moje zbog Moavaca, begunci njihovi beže do Soara, Eglat-Selisije, plačući se penju na Luit; putem oronajimskim razleže se jauk nad ruševinama.
6
Jer su se isušile vode nimrimske, trava je usahla, bilje propalo, zelenila više nema.
7
Zato ko je nešto uštedeo i skladišta njihova, taj će to nositi na Potok vrba.
8
Jer jauk se razleže do granice s Moavom, naricanje mu je do Eglajima, naricanje mu je do Vir-Elima.
Settings