Strahota Gospodnjeg dana

6

Kukajte, jer je blizu dan Gospodnji, pustošenje od Svemoćnog dolazi.

7

Sve su ruke zato malaksale, svako ljudsko srce obamrlo,

8

pa su se ustrašili, žiganje i bolovi ih spopadaju, grče se kao porodilja; jedan zazire od drugoga, lica su im lica od plamena.

9

Evo dolazi dan Gospodnji, svirepost moja i ljutina i jarost gneva mojega, da u pustoš zemlju pretvori, da iz nje grešnike istrebi;

10

jer nebeske zvezde i sazvežđa njina neće više svetlošću sijati, sunce će da zgasne čim grane i mesec svetlost svoju neće više odsjajivati;

11

jer ću kazniti vaseljenu za zloću, i opake za krivicu; i zaustaviću ponos oholih, i poniziću nadmenost nasilničku.

12

Čovek će biti ređi od zlata žeženoga, ljudski stvor ređi od zlata ofirskoga.

13

Zato ću nebesa potresti i zemlja će se s mesta svoga pomeriti zbog srdžbe Gospoda nad vojskama, u dan kad se gnev njegov razjari.

14

I tada, kao srna pred hajkačima, kao ovce koje niko ne sabira, svako će gledati prema svom narodu, i svako će pobeći u svoju zemlju.

15

Oni će probosti svakog koga stignu, i od mača će pasti svako koga uhvate;

16

pred očima njihovim odojčad će im smrskati, kuće njine opljačkati, žene njihove silovati.