Josifovi proročanski snovi
5
Jednom je Josif usnio san i ispričao ga svojoj braći, zbog čega su ga oni još više zamrzeli.
6
„Poslušajte, molim vas – rekao je Josif – san koji sam usnio.
7
Vezujemo mi žito u snoplje nasred polja, kad se najednom moj snop digne i uspravi. Uto se vaši snopovi okupe oko moga snopa i duboko mu se poklone.“
8
Njegova braća mu rekoše: „Da ne misliš da se zacariš nad nama? Da nećeš, možda, da vladaš nad nama?“ Zbog njegovih snova i zbog njegovih reči su ga još više zamrzeli.
9
Josif je usnio još jedan san i ispričao ga svojoj braći: „Evo, usnio sam još jedan san. Sunce, mesec i jedanaest zvezda duboko su mi se poklonili.“
10
Ali, kad je ispričao san svome ocu i svojoj braći, njegov ga otac ukori: „Šta znači taj san koji si usnio? Zar ćemo doći ja, tvoja majka i tvoja braća i do zemlje ti se klanjati?“
11
Njegova braća su mu zavidela, ali je njegov otac držao celu stvar na umu.
Settings