Jakovljev san kod Vetilja
10
A Jakov ode iz Vir-Saveje i zaputi se u Haran.
11
Kad je došao do nekog mesta, zaustavio se da prenoći, jer je sunce bilo zašlo. Uzeo je jedan kamen s onog mesta, stavio ga pod glavu, pa legao.
12
Usnio je san: lestve stoje na zemlji, a vrh im dopire do neba, i anđeli Božiji penju se i silaze po njima.
13
Na njima je, gore, stajao Gospod. On reče: „Ja sam Gospod, Bog tvoga pretka Avrahama i Bog Isakov. Zemlju na kojoj ležiš daću tebi i tvome potomstvu.
14
Tvojih će potomaka biti kao praha zemaljskog; raširićeš se na zapad, istok, sever i jug. Preko tebe i tvoga potomstva će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.
15
Evo, ja sam s tobom: čuvaću te gde god pođeš i dovešću te natrag u ovu zemlju. Neću te ostaviti, nego ću izvršiti što sam ti rekao.“
Settings