David iznosi svoj slučaj pred Saulom
8
Onda je i David ustao i izašao iz pećine, pa je povikao za Saulom: „Gospodaru moj, care!“ Saul se obazre, a David padne ničice i pokloni se licem do zemlje.
9
David reče Saulu: „Zašto slušaš ljude, koji ti govore: ’David želi tvoju propast?’
10
Evo, ovog dana si video svojim očima da te je danas Gospod predao u moje ruke u ovoj pećini. Rekli su mi da te ubijem, a ja sam te poštedeo. Rekao sam: ’Neću podići ruku na svoga gospodara, jer on je pomazanik Gospodnji.’
11
Oče moj, dobro pogledaj rub svoga plašta u mojoj ruci. Ja sam, naime, odsekao rub tvoga plašta, a nisam te ubio. Znaj i shvati da nisam kriv za zločin ili pobunu. Ja nisam sagrešio protiv tebe, a ti vrebaš moj život da mi ga oduzmeš.
12
Neka Gospod presudi između mene i tebe! Gospod neka me osveti na tebi, ali moja te ruka neće taći.
13
Kao što kaže drevna izreka: ’Od opakih dolazi opako delo.’ Zato te moja ruka neće taći.
14
Na koga je izašao car Izrailjev? Koga to goniš? Mrtvog psa, običnu buvu!
15
Gospod neka bude sudija; on neka presudi između mene i tebe. Neka on razmotri i zastupa moj slučaj; on neka me izbavi iz tvoje ruke.“
Settings