Psalmi144

Hvala božanskom Ratniku

Davidov. Blagosloven da je Gospod, stena moja, što mi ruke za rat i prste za borbu uvežbava;

milosrđe moje i tvrđava moja; moje utočište i moj izbavitelj; moj štit, onaj u kome utočište nalazim i koji mi moj narod pokorava.

O, Gospode, šta je čovek da za njega mariš i ljudski potomak da se sa njim baviš?

Čovek tek je dahu nalik i dani mu blede kao senka.

O, Gospode, nebesa svoja spusti, pa da siđeš i dotakneš brda da se puše!

Zasevaj munjom, neka se rasprše! Strele svoje baci, neka se razbeže!

Sa visina ruke pruži, izbavi me; izvadi me iz bujica i iz ruku dece tuđinaca;

onih što ustima svojim obmanjuju i desnicom svojom zaklinju se lažno.

O, Bože, pevaću ti novu pesmu, na liri sa deset struna ja sviraću tebi;

tebi koji carevima izbavljenje daješ; koji Davida, slugu svoga, spasavaš od mača opakoga.

Oslobodi me, izbavi me iz ruke dece tuđinaca, onih što ustima svojim obmanjuju i desnicom svojom zaklinju se lažno.

Tad sinovi naši neka budu kao stablo gorostasno u mladosti svojoj; naše ćerke neka budu poput šara stubova palate.

Ambari će naši biti puni raznovrsnog roda; hiljade će ojagnjiti ovce naše, i deset hiljada po pašnjacima našim.

Volovi će tegliti, neće biti razaranja, neće biti bežanije i vriska se neće čuti po trgovima našim.