Psalmi 90:1-12
1
Molitva Mojsija, čoveka Božijega. O, Gospode, ti si nama bio prebivalište kroz sva pokolenja!
2
Pre rođenja planina, pre nego si sazdao zemlju i svet, od veka do veka, ti si Bog.
3
Ti smrtnika vraćaš u prašinu i govoriš: „Vratite se, o, potomci ljudi!“
4
Jer je u tvojim očima hiljadu godina poput minulog, jučerašnjeg dana i poput smene noćne straže.
5
Odnosiš ih ko bujica, poput sna su, jutrom su ko trava izniknuli;
6
ujutro cvetaju i rastu, a uveče suše se i venu.
7
Tako i mi nestajemo u tvom gnevu i tvoja nas srdžba prestravljuje!
8
Naše si krivice pred sebe stavio, naše tajne licem svojim obasjao.
9
Tako su minuli dani naši svi u tvome gnevu, poput daha godine su naše isparile.
10
U našem je veku sedamdeset leta, osamdeset leta ako smo u snazi; njihovo najbolje – tegoba i muka – brzo prođu i mi odletimo.
11
Ko je upoznao silu tvoga gneva? Koliko si strašan, toliko si srdit.
12
Nauči nas da brojimo svoje dane tako, da bismo srce mudro zadobili!
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.