Pred smrću i u potpunoj izolaciji
3
Duša mi je prepuna očaja, Svetu mrtvih život mi sve bliži.
4
U društvu sam onih što idu u raku, ja sam kao čovek koji snage nema;
5
položen sam među mrtve, poput mrtvih što leže u grobu, kao oni koje više ne spominješ i što su daleko od tvoje pomoći.
6
Ti si me položio u najdublju raku, u tamne dubine.
7
Srdžba tvoja na mene je legla i plave me svi talasi tvoji. Sela
8
Od mene si odvojio prijatelje moje, gadnim si me njima učinio; sada sam sputan, napolje ne mogu!
9
Oči su mi usahle od bede. Prizivam te svakog dana, o, Gospode, tebi širim ruke svoje!
Settings