Dubina psalmistove nevolje
9
Smiluj mi se, Gospode, jer sam u nevolji, moje oko od žalosti kopni, vene moja duša i nutrina.
10
Život mi se troši u žalosti, u jecanju odmiču godine, snaga me izdaje zbog moje nepravde, i kosti se moje raspadaju.
11
Poruga postadoh zbog svih svojih dušmana: susedima teret, a znancima strašilo; beže od mene kad me vide na ulici.
12
Padoh u zaborav, kao da sam umro, postao sam kao razbijeni sud.
13
Jer ja čujem klevete mnogih, užas me je opkolio odasvud. A oni se udružuju protiv mene, kuju zaveru da mi život uzmu.
Settings