Molitva potlačenog i skrhanog
1
Molitva ojađenog čoveka pred Gospodom, kad izliva svoju muku. O, Gospode, čuj molitvu moju i moj vapaj nek do tebe dođe!
2
Svoje lice ne skrivaj od mene u danu nevolje, uho svoje prigni meni; ti požuri, usliši me u dan kad te zovem.
3
Moji dani nestaju u dimu, poput peći kosti mi spečene.
4
Srce je moje kao trava košena, uvela, pa ni hleb se ne setim da jedem.
5
Od jecanja moga silnog koža mi se slepila za kosti.
6
Na pustinjsku buljinu ličim i na ćuka s ruševina pustih!
7
Budan ležim, postao sam ptica što samuje na krovu.
8
Povazdan mi se rugaju dušmani, imenom mojim proklinju oni što me ruže.
9
Pepeo jedem kao da je hleb; to što pijem sa suzama mešam,
10
zbog tvog gneva i ljutine tvoje; jer si me podigao, pa onda bacio.
11
Kao senka blede dani moji, ja sam kao trava sparušena.
Settings