Poziv mudrosti

20

Mudrost po ulicama viče, po trgovima diže glas svoj;

21

po raskršćima, u najvećoj vrevi objavljuje, na ulazima gradskih vrata kazivanja svoja daje:

22

„Dokle ćete, lakoverni, voleti lakovernost; dokle ćete, rugači, u ruganju uživati; dokle ćete, tupoglavi, mrzeti znanje?

23

Obratite se po prekoru mome. Evo, izliću vam duha svoga, objaviću vam svoje reči.

24

Jer ja sam vas zvala, a vi ste se oglušili, pružala sam ruku, a niko mario nije;

25

sve moje savete ste zanemarili i prekore moje niste prihvatili.

26

Sada ću se i ja smejati propasti vašoj, rugaću se kad bude došla strahota vaša;

27

kad vaša strahota prođe kao razaranje i propast vaša kao oluja kada huči, kada vas zadese muka i nevolja.

28

Tada će me zvati, a ja se neću odazivati, tražiće me željno alʼ me neće naći.

29

Zato što su mrzeli znanje i nisu izabrali bogobojaznost;

30

moj savet nisu poslušali i odbacili su svaki moj prekor.

31

Zato će jesti plod svog puta, preješće se saveta svojih.

32

Jer lakoverne će upropastiti otpadništvo, a budale satrće lakomislenost.

33

A ko mene sluša živeće spokojno, siguran, bez bojazni od nedaća.“