Nemija ukorava velikaše
6
Planuo sam od ljutnje kada sam čuo njihove optužbe i sve te reči.
7
Odlučio sam u srcu da ukorim glavare i dostojanstvenike. Rekao sam im: „Svaki od vas svome bratu pozajmljuje zelenaški!“ Zato sam protiv njih sazvao veliki zbor.
8
Obratio sam im se: „Otkupili smo, koliko smo mogli, našu braću Jevreje koji su morali da se prodaju narodima. A vi prodajete svoju braću! I to još ih nama prodajete!“ A oni su samo ćutali i ni reči nisu našli.
9
Kazao sam: „Nije dobro to što radite. Zar ne bi trebalo da živite u strahu pred našim Bogom, da nas ne bude sramota pred narodima naših neprijatelja?
10
I ja i moja braća i moje sluge smo im pozajmljivali novac i žito. Ali, molim vas, ostavimo se ovog zelenašenja!
11
Molim vas, još danas im vratite njihove njive i njihove vinograde, njihove maslinjake i njihove kuće i otpišite kamate na žito, mlado vino i ulje što ste im pozajmili.“
12
Odgovorili su: „Vratićemo to i nećemo im tražiti ništa. Uradićemo kako kažeš.“ A ja sam okupio sveštenike i zavetovao ih da postupe po ovom dogovoru.
13
Još sam otresao svoj ogrtač uz reči: „Ovako neka Bog svakog ko se ne bude držao ovog dogovora otrese od njegove kuće i njegovog imanja. Tako neka bude otresen i prazan.“ Sav je zbor rekao „amin“ i slavili su Gospoda. A narod je postupio prema dogovoru.
Settings