Plač Jeremijin 3:7-31
7
Zazida me, izlaza mi nema; ja sam sužanj s teškim okovima.
8
Vičem, vapim da mi on pomogne, ali on mi molitvu odbija.
9
Tesanim kamenom me je zazidao, na sve strane zakrčio drumove, puteve.
10
Kao medved na me vreba, kao lav se na me baca.
11
Po bespuću goni me i komada, ostavlja me da bih tamo umro.
12
Zapinje luk svoj i gađa, kao da sam ja meta njegovih strela.
13
U nutrinu strele mi je sasuo, u moje telo duboko ih zario.
14
Narod mi se vazda podsmeva, za porugu služim svima.
15
On gorčinom mene hrani, pelenom me on napaja.
16
Tera me da grizem kamen i zube moje lomi; u pepeo mene zakopava.
17
Zaboravih šta je mir i zdravlje, više ne znam šta je život dobri.
18
Nema meni još mnogo življenja, iščezla je moja nada u Gospoda.
19
Mislim na svoje muke i potucanja, to mi je slično pelenu, slično otrovu.
20
Mislim na to bez prestanka, duša moja sahne u meni.
21
Nevolju nosim u srcu svome, ali gajim nadu u mislima:
22
Nije nas nestalo jer nije prestala ljubav Gospodnja, jer nije presušilo milosrđe njegovo,
23
oni se obnavljaju svakog jutra, vernost mu je zajamčena kao izlazak sunca.
24
Kad Gospoda imam, ništa mi ne treba, i zato se uzdam u njega.
25
Gospod je dobar prema čoveku koji se u Boga uzda, koji ga traži.
26
Dobro je čekati ga smireno, očekivati spasenje od Gospoda.
27
Najbolje je u mladosti svome se jarmu naučiti.
28
Patniče, sedi usamljen i ćuti, Bog je to nametnuo.
29
Poklonimo se do tla prašnjavoga, možda još ima nade.
30
Ako nas tuče, neka tuče; ako nam se ruga, neka se ruga.
31
Gospod ipak ima milosrđa, za večnost nas neće odbaciti;
Settings