Usamljeno stanje Jerusalima
1
Kako sedi prestonica usamljena! A nekad je puna ljudi bila. Grad postade kao udovica, a nekad je svet ga poštovao. Ta carica među gradovima robinja je sada potlačena.
2
Groznim plačem svu noć plače, niz obraze suze roni. Nikog nema da je teši sada, a nekada svi joj prijatelji behu. Saveznici svi je izdadoše, postali su njeni neprijatelji.
3
Narod Judin, roblje bespomoćno, u nevolji, u teškom progonstvu, po tuđinskim sad žive zemljama. Nema mesta gde bi da počinu. Odasvud ih okružuju gonitelji, iz tesnaca nikud da pobegnu.
4
Tužni su putevi ka sionskom Domu, na praznike ne dolazi niko. Sva su vrata razvaljena, sveštenici uzdišu jednako, uplakane su devojke koje su nekad pevale. Sion je u gorkom ropcu.
5
Nad njim sada gospodare tlačitelji, zbog pobede likuju neprijatelji. Mnogobrojni su gresi sionski, zato ga je Gospod izložio patnjama. Nasilnici zarobiše decu sa Siona i odvedoše ih u izgnanstvo.
6
Povukla se od ćerke sionske, povukla se sva slava njegova. Knezovi mu postadoše kao srne iscrpene od gladi, u bežanju izgubiše snagu ispred lovaca koji ih gone.
7
Jerusalim, ruševina usamljena, svog se sjaja opominje, a kad pade neprijateljima u ruke, nikog nema da mu pomoć pruži. Gledaju ga tlačitelji, smeju mu se zato što je pao.
Settings