Jov 41:5-17
5
Ko bi da mu čeljusti razjapi kada je strava oko njegovih zuba?
6
Leđa su mu od nizova krljušti poređanih i čvrsto spojenih.
7
Prijanjaju jedna uz drugu, ni vazduh među njima ne prolazi.
8
Spojene su među sobom, jedna drugu drže, razmaka nemaju.
9
Kad on kine, ko da munja sine; oči mu se crvene ko zora.
10
Plamen mu iz usta suklja, žeravice vatrene vrcaju.
11
Para mu se diže iz nozdrva, ko kotao ključa i preliva.
12
Svojim dahom ugalj raspiruje, iz ždrela mu vatra plamti.
13
Njemu snaga počiva u šiji, ispred njega nastupa strahota.
14
Nabori mu na telu prijanjaju, čvrsti su i nepomični.
15
Srce mu je kao kamen tvrdo, tvrdo mu je kao donji žrvanj.
16
Kad se digne, zastrepe delije, pred lomnjavom odstupaju.
17
Ko ga mačem i dohvati – ništa mu ne vredi – tako i kopljem, strelom ilʼ ostvama.
Settings