Ljudska veština u rudarenju zemlje
1
Eto, i srebro ima svoj rudnik, i zlato mesto na kom se ispira.
2
I gvožđe se iz zemlje uzima i kamen se pretapa u bronzu.
3
A čovek tamu dokrajčuje, istražuje do krajnjih granica, traži rudu u tami najgušćoj.
4
Okno kopa daleko od bližnjeg gde noga ne zalazi, penje se i klati daleko od ljudi.
5
Zemlja sa koje hleb dolazi iznutra se kovitla ko vatra.
6
U njenim je stenama nalazište safira, a ima i zlatne prašine.
7
Put do tamo ne zna ptica grabljivica, oko sokolovo trag mu ne nazire.
8
Ponosne se zveri njime ne šunjaju, a ni lav po njemu ne prolazi.
9
Čovek pruža ruku za kremenom, prekopava korenje planina;
10
u stenama tunele probija i očima vidi svaku vrednost;
11
obuzdava curenje voda i ono skriveno na svetlo iznosi.
Settings