Teško Arijelu: Jerusalim pod opsadom
1
„Teško Arilu, Arilu, gradu što ga opkoli David. Neka se godina za godinom niže, neka se praznici izređaju,
2
onda ću pritisnuti Aril: i biće tuga i žalost, i meni će biti kao Arilu;
3
opkoliću te unaokolo, oko tebe opkopaću rovove, protiv tebe podići nasipe.
4
Oboren ćeš biti i sa zemlje govoriti, rečju prigušenom iz prašine kazivati, i glas će ti biti iz zemlje, kao prizivač duhova besedu ćeš iz prašine šaptati.
5
I mnoštvo će tuđinaca tvojih biti kao sitan prah, i rulja nasilnika kao pleva razvejana; i biće iznenada, odjednom,
6
pohodiće te Gospod nad vojskama grmljavinom i trusom i bukom velikom, i olujom i plamenom razbuktalim što proždire.
7
Viđenje noćno biće kao san: mnoštvo svih naroda što protiv Arila vojuju, i svih onih koji na nj zavojštiše i na tvrđave njegove i koji ga pritesniše.
8
Biće kao kad gladan sanja, i gle, on jede i probudi se prazna želuca; i kao kad žedan sanja, i gle, on pije, i probudi se, i gle, iznemogao i suva grla. Tako će se dogoditi mnoštvu svih naroda koji vojuju protiv gore Sion.“
Settings