Isaija 16:1-10
1
Šaljite jagnje vladaru zemlje, od Sele prema pustinji, do gore ćerke sionske.
2
Slično ptici oteranoj, slično gnezdu rasturenom, biće ćerke moavske na gazovima potoka Arnona.
3
„Daj nam savet! Donesi presudu! Usred podneva senku svoju kao noć rasprostri. Sakrivaj prognanike! Nemoj izdati begunce!
4
Pusti da k tebi uteknu prognanici moavski. Budi njihov zaklon ispred pustošnika; jer tlačitelj je skončao, ugnjetač je nestao, pustošenje je prestalo, gazilac je sa zemlje iščezao.“
5
„I tad će se učvrstiti presto u milosti, i na njemu će stolovati u istini, u šatoru Davidovu, sudija koji zahteva pravednost i vešt je sa pravdom.“
6
Čuli smo za moavsku nadmenost, gordost preveliku; za nadmenost njihovu i oholost njihovu. Isprazno je njihovo hvalisanje.
7
Tako nariče Moav, svi nariču nad Moavom, za koljivom od grožđa iz Kir-Eresa tuguju sasvim slomljeni.
8
Uvenuli su zasadi esevonski, vinogradi sivamski, gospodari nad pucima potrše njegove odabrane lozice. Doprli su do Jazira, zamicali u pustinju; ogranci su im dosezali da pređu more.
9
Zato plačem kao što Jazir oplakuje vinograde sivamske, natapam suzama Esevon i Elealiju; jer nad tvojom berbom i nad tvojom žetvom nestalo je klicanje,
10
veselje i radost. U vinogradima nema cike, ne kliče se od radosti; gazilac ne gazi grožđe u kaci, zatvorio sam podvikivanje.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings