Izvesnost Božijeg obećanja
13
Kada je Bog dao obećanje Avrahamu, dao ga je uz zakletvu. No, pošto nije imao ni u koga većeg da se zakune, zakleo se samim sobom,
14
rekavši: „Obilno ću te blagosloviti i silno te umnožiti.“
15
Avraham je bio strpljiv, i tako primio ono što mu je Bog obećao.
16
Jer ljudi se zaklinju onim što je veće, pa zakletvom potvrđuju ono što tvrde i tako okončavaju raspravu.
17
Tako je i Bog, želeći da u većoj meri pokaže primaocima obećanja nepromenljivost svoje odluke, potvrdio obećanje zakletvom.
18
To je učinio da bismo posredstvom ovih dvaju nepromenljivih činjenica, u kojima se Bog ne može prevariti, imali silnu utehu mi koji smo našli utočište, te da bismo se čvrsto držali nade koja je pred nama.
19
Ovu nadu imamo kao čvrsto i pouzdano sidro duše. Ona nas vodi iza hramske zavese,
20
gde je Isus ušao da nas zastupa postavši večni Prvosveštenik po redu Melhisedekovom.
Settings