Josif posećuje Jakova; proglašenje usinovljenja
1
Nakon ovih događanja, jave Josifu: „Otac ti se razboleo.“ Nato je Josif poveo svoja dva sina, Manasiju i Jefrema.
2
Kad su Jakovu rekli: „Evo, došao ti je tvoj sin Josif“, Izrailj je prikupio snagu i seo na postelju.
3
Jakov reče Josifu: „Bog Svemoćni objavio mi se u Luzu, u hananskoj zemlji, i blagoslovio me.
4
Rekao mi je: ’Evo, učiniću te rodnim i brojnim, te učiniti da od tebe nastane skup naroda. A ovu zemlju daću tvome potomstvu posle tebe u večni posed.’
5
Sada će tvoja dva sina, Jefrem i Manasija, koja su ti se rodila u Egiptu pre nego što sam došao k tebi, biti moji kao što su moji Ruvim i Simeun.
6
Potomci koji su ti se rodili posle njih biće tvoji. Oni će primiti svoje nasledstvo na ime svoje braće.
7
Dok sam se vraćao iz Padana, na putu mi umre Rahilja, u hananskoj zemlji, na domak Efrate. Sahranio sam je tamo, uz put za Efratu, sadašnji Vitlejem.“
8
Kad je Izrailj video Josifove sinove, upitao je: „Ko su ovi?“
9
„To su moji sinovi koje mi je Bog dao ovde“ – odgovori Josif svome ocu. Izrailj reče: „Privedi mi ih da ih blagoslovim.“
10
Izrailju su, naime, oči bile oslabile od starosti, pa nije video. Kad ih je priveo, Izrailj ih je poljubio i zagrlio.
11
Izrailj zatim reče Josifu: „Nisam se nadao da ću ikada više videti tvoje lice, a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje potomke.“
Settings