Vavilonska kula
1
U ono vreme je sva zemlja imala isti jezik i iste reči.
2
No, seleći se na istok, ljudi naiđu na dolinu u zemlji Senar, i tu se nastane.
3
Tada rekoše jedan drugome: „Hajde da pravimo opeke i da ih valjano ispečemo!“ Opeke su im bile umesto kamena, a smola im je služila umesto maltera.
4
Zatim rekoše: „Hajde da sagradimo sebi grad i kulu s vrhom do nebesa. Stecimo time sebi ugled, da se ne bismo rasejali po zemlji.“
5
Tada je Gospod sišao da vidi grad i kulu što su ljudi gradili.
6
Gospod reče: „Pošto su oni jedan narod i svi imaju isti jezik, onda je ovo tek početak njihovog delovanja. Zato im sad ništa neće biti neostvarivo što god da naume.
7
Hajde da siđemo i pobrkamo im jezik, da ne razumeju šta govore jedan drugome!“
8
Tako ih je Gospod odatle rasuo po celoj zemlji, te su prestali da grade grad.
9
Zato mu je ime Vavilon, jer je tamo Gospod pobrkao jezik celoj zemlji, i odatle rasuo ljude po celoj zemlji.
Settings