Završna opomena i oproštaj
32
A sada vas poveravam Bogu i njegovoj milostivoj reči koja vas može izgraditi i dati vam nasledstvo među svima koji su posvećeni.
33
Ničije srebro, zlato ili odeću nisam poželeo.
34
I sami znate da sam se sopstvenim rukama postarao za svoje lične potrebe, kao i za potrebe svojih saradnika.
35
U svemu sam vam dao primer: da se tako treba truditi i starati se za nemoćne, sećajući se reči Gospoda Isusa: ’Blaženije je davati, nego primati.’“
36
Kad je izrekao ovo, kleknuo je, pa se pomolio sa svima njima.
37
Tada su svi glasno zaplakali, pali u zagrljaj Pavlu i izljubili ga.
38
Najviše ih je ožalostilo kad je rekao da ga više neće videti. Zatim su ga ispratili na lađu.
Settings