Pavlov oproštajni govor efeskim starešinama
17
Iz Milita je poslao ljude u Efes i pozvao crkvene starešine.
18
Kada su došli k njemu, Pavle im je rekao: „Vi znate kako sam se sve vreme vladao među vama od prvog dana kada sam stupio u Malu Aziju.
19
Služio sam Gospodu sa svom poniznošću, uz suze i nevolje koje su me zadesile zbog judejskih zaseda.
20
Nisam propustio ništa korisno da vam navestim i da vas poučim, kako javno, tako i po kućama.
21
Uveravao sam i Jevreje i Grke da se moraju okrenuti Bogu u pokajanju i verovati u našeg Gospoda Isusa.
22
A sad, evo, po nalogu Duha, idem u Jerusalim i ne znam šta me čeka tamo.
23
Jedino što mi Duh Sveti potvrđuje u svakom gradu je da me čekaju okovi i nevolje.
24
Do svog života mi nimalo nije stalo, već samo do toga da istrčim trku i dovršim službu koju sam dobio od Gospoda Isusa – da objavim Radosnu vest o Božijoj milosti.
25
Sada znam da me niko od vas među kojima sam bio, dok sam putovao i propovedao o Carstvu Božijem, više neće videti.
26
Zato vam jamčim na današnji dan da nisam kriv ni za čiju propast,
27
jer nisam propustio da vam objavim sav naum Božiji.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.