Pavlov oproštajni govor efeskim starešinama
17
Iz Milita je poslao ljude u Efes i pozvao crkvene starešine.
18
Kada su došli k njemu, Pavle im je rekao: „Vi znate kako sam se sve vreme vladao među vama od prvog dana kada sam stupio u Malu Aziju.
19
Služio sam Gospodu sa svom poniznošću, uz suze i nevolje koje su me zadesile zbog judejskih zaseda.
20
Nisam propustio ništa korisno da vam navestim i da vas poučim, kako javno, tako i po kućama.
21
Uveravao sam i Jevreje i Grke da se moraju okrenuti Bogu u pokajanju i verovati u našeg Gospoda Isusa.
22
A sad, evo, po nalogu Duha, idem u Jerusalim i ne znam šta me čeka tamo.
23
Jedino što mi Duh Sveti potvrđuje u svakom gradu je da me čekaju okovi i nevolje.
24
Do svog života mi nimalo nije stalo, već samo do toga da istrčim trku i dovršim službu koju sam dobio od Gospoda Isusa – da objavim Radosnu vest o Božijoj milosti.
25
Sada znam da me niko od vas među kojima sam bio, dok sam putovao i propovedao o Carstvu Božijem, više neće videti.
26
Zato vam jamčim na današnji dan da nisam kriv ni za čiju propast,
27
jer nisam propustio da vam objavim sav naum Božiji.
Settings