Psalmi42

Kao što košuta žudi za vodom

Za horovođu. Poučna pesma sinova Korejevih. Kao što košuta čezne za potocima, tako duša moja čezne za tobom, Bože.

Žedna mi je duša Boga, Boga živoga. Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?

Suze su mi hrana i danju i noću, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“

Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima, predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve, s mnoštvom koje slavi praznik.

Što si mi klonula, dušo moja, i što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja mog, Boga mog.

Klonula je duša u meni, zato te spominjem iz kraja jordanskog, i s Ermona, na gori Misaru.

Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih, sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene.

Danju Gospod šalje svoju milost, a noću je pesma njegova sa mnom – molitva Bogu života mog.

Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio? Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“

Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“

Što si mi klonula, dušo moja, što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja i Boga svog.