Srpski

Psalmi 137

Tuga i ćutanje u vavilonskom izgnanstvu 1–4

1
Sedeli smo tamo, pored reka Vavilona i plakali kad bi se setili Siona.
2
O tamošnje smo vrbe povešali harfe svoje,
3
jer su naši tlačitelji od nas zahtevali pesmu; mučitelji naši da se veselimo: „Pevajte nam pesmu o Sionu!“
4
Kako da pevamo Gospodnju pesmu u tuđinskoj zemlji?

Zavet večne odanosti Sionu 5–6

5
O, Jerusalime, ako bih tebe zaboravio, zaboravljena bila i desnica moja!
6
Jezik mi se za nepce slepio ako te se ne setio, ako se ne radovao Jerusalimu više nego i najboljem svome!

Molitva za osvetu i pravdu 7–9

7
O, Gospode, seti se Edomaca što su na dan pada Jerusalima govorili: „Razvaljujte! Razvaljujte ga do temelja!“
8
O, ćerko vavilonska, što ćeš biti razorena! Blago onom koji ti uzvrati istom merom, onako kako si činila nama.
9
Blago onom ko ti nejač zgrabi i o stenu smrska!

Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.