Prvo viđenje: konjanici
7
Dvadeset četvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec savat, druge Darijeve godine, došla je reč Gospodnja proroku Zahariji, Varahijinom sinu i Idovom unuku:
8
Gle, bila je noć kada sam video čoveka kako sedi na konju riđanu. Stajao je među stablima mirte, tamo u dolu, a iza njega konji riđani, sivci i belci.
9
Rekao sam: „Gospodaru moj, ko su ovi?“ Odgovorio mi je anđeo koji je razgovarao sa mnom: „Pokazaću ti ko su ovi.“
10
Tada je uzvratio čovek koji je stajao među stablima mirte. Rekao je: „Ovo su oni koje je Gospod poslao da obilaze zemlju.“
11
A oni su kazali Anđelu Gospodnjem koji je stajao među stablima mirte: „Obišli smo zemlju. Evo, sva je zemlja mirna i spokojna.“
12
Anđeo Gospodnji je odgovorio: „O, Gospode nad vojskama, zar se nećeš smilovati Jerusalimu i Judinim gradovima na koje si, evo, ozlojeđen ovih sedamdeset godina?!“
13
A Gospod je anđelu koji je razgovarao sa mnom odgovorio blagonaklonim rečima, utešnim rečima.
14
Anđeo koji je razgovarao sa mnom mi je kazao: „Objavljuj! Reci: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: stalo mi je do Jerusalima i do Siona mi je veoma stalo.
15
Strahovito sam gnevan na lakomislene narode, a na njih sam bio tek malo gnevan. Ali oni su zlo potpomogli.’
16
Zato ovako kaže Gospod: ’Vratiću se Jerusalimu sa smilovanjem! Obnoviće se u njemu moj Dom – govori Gospod nad vojskama. Zidarsko uže će razvučeno biti nad Jerusalimom.’
17
Opet objavljuj i reci: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: moji će se gradovi ponovo prelivati blagostanjem! Gospod će ponovo da se smiluje Sionu, ponovo će da odabere Jerusalim!’“
Settings