Rimljanima 4:5-16
5
A onome koji ne radi, a veruje u Boga koji opravdava bezbožnika, njemu se vera uračunava u pravednost.
6
Tako i David kaže da je blažen čovek kome Bog uračunava pravednost ne uzimajući u obzir njegova pravedna dela:
7
„Blago onima kojima su bezakonja oproštena, čiji su gresi pokriveni;
8
blago čoveku kome Gospod ne uračunava greh.“
9
Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Već smo rekli da je Avrahamu vera uračunata u pravednost.
10
Kako mu je bila uračunata? Kada je bio obrezan, ili kada je bio neobrezan? To nije bilo nakon obrezanja, nego pre njega.
11
On je primio znak obrezanja kao pečat pravednosti koju je stekao verom, dok još nije bio obrezan. Time je Avraham postao otac svih neobrezanih koji veruju, a kojima se to uračunava u pravednost.
12
On je, takođe, i duhovni praotac onih koji nisu samo obrezani, nego slede primer vere našega oca Avrahama, koju je ovaj imao dok je još bio neobrezan.
13
Jer, kada je Bog obećao Avrahamu i njegovom potomstvu da će mu pripasti svet u nasledstvo, to nije bilo zbog toga što je Avraham držao Zakon, već zbog toga što je primio pravednost od Boga posredstvom svoje vere.
14
Jer, ako su naslednici oni koji se drže Zakona, onda je vera beznačajna, a obećanje bezvredno,
15
zato što Zakon sa sobom nosi Božiji gnev. A gde nema Zakona, tamo nema ni greha zbog kršenja istog.
16
Zato se obećanje temelji na veri, da bi ga ljudi prihvatili kao dar Božije milosti, te da bi bilo delotvorno za sve potomstvo, ne samo za one koji drže Zakon, nego i za one koji su sudeonici u Avrahamovoj veri. On je duhovni otac svima nama.
Settings