Završna molba za pravdu i opravdanje
19
Ne daj da se vesele nada mnom podmukli moji dušmani, da ne namiguju očima oni što me bez razloga mrze.
20
Oni ne govore o miru, već smišljaju prevare protiv mirnih u zemlji.
21
Usta svoja razjapljuju na mene, i govore: „Evo! Evo! Svojim smo to očima videli!“
22
Ti vidiš to, Gospode, ne ćuti! Ne udaljuj se, Gospode, od mene.
23
Probudi se, ustani, radi moga prava, moj spor odbrani, Bože moj, Gospode.
24
Opravdaj me, Gospode, moj Bože, po pravednosti svojoj, ne daj da se oni raduju nada mnom.
25
Ne daj da u srcu oni kažu: „Eto, to smo hteli!“ Da ne kažu: „Progutali smo ga!“
26
Nek se postide i osramote oni što se nevolji mojoj raduju; nek stid i sram pokrije one, koji sebe uzdižu nada mnom.
27
Neka kliču i raduju se oni, kojima je milo moje opravdanje; neka oni govore stalno: „Velik je Gospod! Mio mu je napredak sluge njegovog.“
28
Jezik će mi pričati o pravednosti tvojoj, povazdan ću proslavljati tebe.
Settings