Gospodnja kosmička intervencija
7
Tad se zemlja uzdrma, zatrese, zadrhtaše temelji planina, stresoše se zbog njegovog gneva.
8
Dim se diže njemu iz nozdrva, oganj plamti iz njegovih usta, žar ugljeni iz njega izbija.
9
On nebesa presavi i siđe, pod nogama gusta mu je tama.
10
Heruvima uzjaha, polete, i zaplovi na krilima vetra.
11
Od tame načini oko sebe šator, senicu za sebe od tamnih voda i od oblaka tamnih.
12
Od sjaja pred njim prođoše oblaci, pljušti grad i ugalj užareni.
13
Tada Gospod zagrme s nebesa, razleže se glas Svevišnjega, grad i ugalj užareni.
14
Strele svoje odape i dušmane rasu, bljesnu munjama, u pometnju ih baci.
15
Kad si Gospode počeo da karaš, kad ti dah iz nozdrva planu, doline se vodne pokazaše, otkriše se temelji sveta.
16
Ruku pruži sa visina, dohvati me, iz voda me moćnih izvuče,
17
od moćnog me izbavi dušmana, i od onih jačih što me mrze.
18
Navališe na mene u dan moje muke, ali Gospod mi je bio oslonac.
19
Izvede me na prostrano mesto, izbavi me jer sam mu po volji.
Settings