Psalmi 139:1-18
1
Horovođi. Davidov Psalam. O, Gospode, ti me proničeš i tebi sam poznat!
2
Znaš me i kad sedim i kad stojim, poznaješ mi misli izdaleka.
3
Posmatraš me dok hodam, dok ležim, i svestan si svih mojih puteva.
4
Elem, još mi reči na jeziku nema, a ti, eto, o, Gospode, poznaješ baš svaku!
5
Obuhvataš me i spreda i straga, ruku svoju na mene polažeš.
6
Čudesno mi je to saznanje, uzvišeno, nemoćan sam da ga shvatim!
7
Od tvog Duha gde da odem? Od tvog lica kuda da pobegnem?
8
Dignem li se do nebesa – ti si tamo; spustim li se u Svet mrtvih – i tamo si!
9
Vinem li se zorinim krilima i preselim na kraj mora;
10
i tamo me ruka tvoja vodi, pridržava me desnica tvoja.
11
Sve i da kažem – „Tama će me svakako prekriti, svetlo oko mene ko noć će postati“ –
12
od tebe me ni tama ne skriva i noć poput dana sija, jer i tama ti je kao svetlo!
13
Da, ti si mi nutrinu stvorio, satkao me u utrobi majke moje!
14
Hvaliću te što sam takav sazdan, zapanjujuće divan, što su ti dela čudesna; a duša je moja toga dobro svesna.
15
Moje kosti tebi nisu sakrivene bile, dok sam bio stvaran na tajnome mestu; dok sam bio oblikovan u dubini zemlje.
16
Oči su me tvoje ko zametak gledale; u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni, a da još ni jedan od njih postojao nije!
17
I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože! Kako ih je mnogo kad se zbroje!
18
Da ih brojim, više ih je nego peska; a kada se probudim, još uvek sam sa tobom.
Settings