Malahija 1:7-14
7
Vi donosite na moj žrtvenik nečisti hleb i još me pitate: ’Pa kako smo te onečistili?’ Tako što kažete: ’Gospodnji sto je prezira vredan!’
8
Zar nije zlo kada mi slepo prinosite na žrtvu? Zar nije zlo kada mi prinosite sakato i bolesno? Odnesi to upravitelju svome, hoće li odobriti? Hoće li te pogledati? – kaže Gospod nad vojskama.“
9
Vapite sad, molim vas, licu Božijem, vi sveštenici: „Smiluj nam se!“ „Pa kako da vas pogleda sa tim što vam je u rukama? – kaže Gospod nad vojskama.
10
Koji od vas će da zatvori vrata da moj žrtvenik ne gori uzalud? Ja ne uživam u vama – kaže Gospod nad vojskama – i iz vaših ruku ne prihvatam prinos.
11
Jer od izlaska sunca pa do njegovog zalaska moje je ime veliko među narodima. Na svakom se mestu u moje ime prinosi tamjan i čista žitna žrtva jer je moje ime veliko među narodima – kaže Gospod nad vojskama.
12
A vi to skrnavite kada govorite: ’Gospodnji sto je nečist! Prezira je vredna njegova žrtva, njegova hrana!’
13
Kažete: ’Eh, kakvo umaranje!’ Uzdišete zbog toga – kaže Gospod nad vojskama. I još donosite ukradene, sakate i bolesne životinje kao prinos. Zar da prihvatim to iz vaših ruku? – kaže Gospod.
14
Neka je proklet prepredenjak koji ima muško u svom stadu i koji ga zavetuje, ali žrtvuje Gospodu sakato. Jer ja sam veliki car – kaže Gospod nad vojskama – i strašno je ime moje među narodima!
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.