Isus susreće Martu i Mariju
17
Kad je Isus došao tamo, saznao je da je Lazar već četiri dana u grobu.
18
Pošto je Vitanija bila oko petnaest stadija udaljena od Jerusalima,
19
mnogi Jevreji su došli k Marti i Mariji da ih uteše za bratom.
20
Kada je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, dok je Marija ostala kući.
21
Marta reče Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro.
22
Ipak, sada znam da će ti Bog dati što god zatražiš od njega.“
23
Isus joj reče: „Vaskrsnuće tvoj brat.“
24
Marta mu odgovori: „Znam da će vaskrsnuti u Poslednji dan.“
25
Isus joj odgovori: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, živeće ako i umre.
26
I ko god živi i veruje u mene, neće doveka umreti. Veruješ li u to?“
27
Ona odgovori: „Da, Gospode, verujem da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.“
28
Rekavši ovo, otišla je, pozvala u stranu svoju sestru Mariju i rekla joj: „Učitelj je ovde i zove te.“
29
Kada je Marija to čula, brzo je ustala i otišla k njemu.
30
Isus još nije bio ušao u selo, nego je ostao na mestu na kome ga je Marta susrela.
31
A Jevreji koji su bili sa Marijom u kući i tešili je, kada su videli da je u žurbi ustala i izašla, pođu za njom, misleći da ide na grob da plače.
32
Marija je onda došla do mesta gde je bio Isus. Kada ga je videla, pala je ničice pred njega i rekla mu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro!“
33
Videvši Mariju i Jevreje koji su došli za njom kako plaču, Isus se silno potrese i uzbudi.
34
Onda ih je upitao: „Gde ste ga položili?“ Oni mu rekoše: „Gospode, dođi da vidiš.“
35
Isusu navreše suze.
36
Jevreji rekoše: „Eto, koliko ga je voleo!“
37
Ali neki od njih rekoše: „Zar on, koji je vratio vid slepome, nije mogao da učini da Lazar ne umre?“
Settings