Jov proklinje dan svog rođenja
1
Onda je Jov progovorio proklinjući dan svog rođenja.
2
Rekao je:
3
„Nek nestane dana u kome sam rođen i noći kada je rečeno: ’Začelo se muško!’
4
U tamu neka se okrene taj dan. Ne mario Bog odozgo za njega i svetlost ga nikada ne obasjala.
5
Zgrabili ga noć i tama najgušća, oblak ga prekrio i sve ga pomrčine dnevne prestravile!
6
Nek noć onu tama proguta, nek ne bude pridodana danima godišnjim, nek ne bude ubrojana mesecima!
7
Evo, noć ta jalova nek bude, povik sreće ne ušao u nju!
8
Prokleli je oni koji dan proklinju, što su voljni levijatana da bude.
9
Neka zgasnu zvezde svitanja njenoga, čekajući zoru neka je ne dočeka, ne videla pogled praskozorja;
10
jer mi nije zatvorila vrata od majčinog krila i sakrila nije muku od očiju mojih.
11
Zašto nisam umro u utrobi i skončao iz stomaka kad sam izašao?!
Settings